Psihoanaliza
Psihoanalizu je osnovao Sigmund Frojd početkom XX veka, ali se ona tokom svog stogodišnjeg postojanja obogatila novim saznanjima i novim doprinosima kako u razumevanju normalnog psihološkog razvoja i funkcionisanja tako i u nastanku psihološkog trpljenja, smetnji i nastanka psihopatoloških fenomena i kategorija.
Psihoanaliza je ostala pre svega psihoterapijski metod koji omogućava razumevanje i razrešenje svesnih i nesvesnih konflikata i deficita, što vodi psihičkoj promeni, boljem psihološkom stanju i psihosocijalnom funkcionisanju.
Ona je namenjena ne samo otklanjanju aktuelnih smetnji i simptoma već pre svega boljem poznavanju i razumevanju sebe samog i otklanjanju trajnijih ometanja čime se dobija sloboda korišćenja sopstvenih potencijala i osećaj udobnosti u odnosu sa svojim unutrašnjim, ali i spoljašnjim svetom.
Iako se mnogo toga promenilo i unapredilo u razumevanju odnosa između analitičara i klijenta-analizanta, kao i dešavanja u analitičkom procesu, sama tehnika psihoanalize je ostala ista.
Susreti - seanse traju oko 45 minuta, 2 - 4 puta nedeljno, analizant - klijent leži na kauču, a analitičar sedi u fotelji, izvan njegovog vidnog polja.
Psihoanaliza spada u duže psihoterapijske metode i procese, što je neophodno da bi se dobili poželjni i očekivani efekti: dublje, značajnije i trajnije psihološke promene i promene u psihosocijalnom funkcionisanju.
U «Psihološkim krugovima» psihoanalizom se bave psihoanalitičari koji su članovi Beogradskog psihoanalitičkog društva i Svetske psihoanalitičke asocijacije (International Psychoanalytic Association).