Grupna analiza / Grupno-analitička psihoterapija
Grupna analiza je forma psihoterapije u malim grupama proistekla iz psihoanalitičkog pristupa. Analitički orijentisane grupne psihoterapije, pored osnovnih elemenata psihoanalitičke tehnike, koriste terapijske potencijale grupne situacije.
Oblik verbalne komunikacije na grupi je nestrukturisana slobodno lebdeća diskusija, ekvivalent slobodnih asocijacija u psihoanalizi. Terapijski cilj nije samo simptomatsko poboljšanje kroz ventilaciju i razumevanje, vec i postizanje promene u strukturi ličnosti a na osnovu prorade nesvesnih konflikata i pomeranja naglaska sa odigravanja na verbalnu komunikaciju.
Grupno analitička situacija kao nosilac specifičnih grupnih terapijskih činilaca, definisana je terapijskim okvirom, principima poželjnog ponašanja i grupno analitičkom kulturom.
Terapijski okvir ili seting definisan je nizom konstantnih uslova na koje članovi grupe nemaju uticaja ali su o njima informisani i pripremljeni pre ulaska u grupu. Ovde se može govoriti o obliku grupe (otvorena ili zatvorena) prostoru i načinu sedenja, broju članova, trajanju i učestalosti seansi.
Ukratko i shematski, šestoro do devetoro pacijenata, prikladnih za zajednički pristup, sreću se redovno, jednom nedeljno sat i po vremena sa terapeutom, sedeći okrenuti jedni drugima i terapeutu licem u lice, a idealan model za to je krug.
Principi poželjnog ponašanja odnose se na ponašanje koje se od članova grupe očekuje i o čemu su članovi takođe obavešteni tokom pripreme za grupu, a odnose se na redovnost, tačnost, diskreciju, uzdržavanje od svakog oblika akcije (pijenje, jedenje, dodir), uzdržavanje od kontakata van grupe.
Grupno analitička kultura, kao način na koji terapeut rukovodi a članovi postepeno prihvataju identifikujući se sa terapeutom, su opisane karakteristike grupne situacije.
U maloj analitičkoj grupi, poželjno je da pacijenti budu heterogeni
po polu, uzrastu, načinu izražavanja emocija i interpersonalnom stilu.